To je tanak, mrvičasti domaći kolač, pečen na masti, a zatim posut šećerom, napravljen ili upleten u bilo koji oblik. Nekada se na svadbi poklanjao u Mužlji – umesto penastih, kremastih kolača – koje su nove žene stavljale u ormar sa fiokama i policama, odnosno u almarijum.
Kako bi se deca upoznala sa procesom pravljenja i ukusom ove poslastice, članice Kluba žena su, nakon prošlogodišnje uspešne manifestacije, i ove godine organizovale Festival hrskavih krofni. Pored učenika osnovne škole “Servo Mihalj”, na događaj su bili pozvani i deca iz vrtića “Snežana”, koji su mogli i sami da se oprobaju kako da mese, razvlače i seku testo.
– U siromašnom i neizvesnom svetu, kada su slatkiši i čokolada bili samo san do kojih je bilo teško doći, domaćice su obradovale decu i goste jednostavnim osnovnim namirnicama. Proces izrade nije zahtevao mnogo novca i vremena, a rezultat je bio sreća svih, naglasili su organizatori.
Meštanka Katica Fodor već nekoliko decenija pravi svoje krofne, naime na najjednostavniji i najtradicionalniji način. Prema njenim rečima, sam naziv kolača sugeriše da treba da bude hrskav i mrvljiv.
– U jedno jaje dodam onoliko brašna koliko jaje uzme. Dodam i malu kašičicu sirćeta, pa rukama i oklagijom izradim testo. Zatim propržim na vrelom ulju ili masti i na kraju ga posipam šećerom u prahu. Sve sam to naučila od majke moje komšinice, tetka Katice – pre skoro šezdeset godina.
Deca su sa velikom pažnjom spremala ovu hrskavu poslasticu i uživala u njoj. Mnogi od njih su rekli da će i sledeći put rado da dođu da mese i razvlače testo. Udruženje čuvara tradicije (REMUSZ) i Srednjebanatski centar za dijasporu pomogli su u organizaciji ovogodišnjeg Festivala hrskavih krofni.
- Tivadar Borbelj
