Tri penzionisana pedagoga iz Banata takođe su dobila Spomen medalju za pedagošku službu koju je izradilo Ministarstvo za ljudske resurse i doniralo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Nagrade su uručene nedavno u Subotici, kada je Mađarsko pedagoško društvo Severne Bačke organizovalo javnu prosvetnu konferenciju. Osnovna škola „Servo Mihalj” u Mužlji predložila je dva penzionisana učitelja za nagradu. Jolanka Kovač je rekla da se iskreno oseća veoma počašćenom što je dobila ovu nagradu:
– Čovek nikada ne radi za honorar, verujem da velikoj većini tako nešto i ne pada na pamet. Prvo što mi pada na pamet u vezi sa nagradom su deca sa kojom sam radila. Talentovana deca koju sam godinama pripremala za razne literarne konkurse, a tu pre svega mislim na decu iz Belog Blata, jer sam tamo počela da radim 1981. godine, a onda sam 1998. godine došla u školu, u Mužlju i sad mislim i na decu iz Mužlje, i ja im se mnogo zahvaljujem za lepe i značajne godine koje smo proveli zajedno. Ja sam zapravo radila kao učitelj u Mužlji do 2000. godine, a onda sam premeštena u biblioteku. Mogu reći da mi se, kada sam počela da radim u biblioteci, otvorio potpuno novi svet, i to je zaista jedan sasvim drugi svet, ako ga uporedim sa nastavom, možda je slobodniji i jednostavniji, jer naravno ne sastoje se samo od toga da ja izdam knjige, a ako ih dete vrati, ja ih zapišem, nego i od mnogih drugih stvari. Sama komunikacija sa decom je nekako postala jednostavnija, nekako oslobođena. Naravno, jasno je i zašto. U biblioteci deca ne dobijaju ocene, nema potrebe da se spremamo, ne pišemo testove. S druge strane, u biblioteci sam držala pripremne časove za takmičenja i oni su mi zaista ulepšali život, a nadam se i deci – rekla je Jolanka Kovač.
Godinama je bila član žirija Dečjeg konkursa poezije i proze Imre Sič u Banatskom Dvoru, a dva puta je bila i sudija na Literalnom takmičenju osnovnih škola u Subotici, u kategoriji proze. Njene raznovrsne aktivnosti uključuju i činjenicu da je kao pisac objavila šest samostalnih svezaka beletristike, njene pripovetke, bajke i prevodi uvršteni su u više antologija, do sada je objavljeno 35 tomova prevedenih dela, priredila 32 toma, a autor je tri udžbenika iz nege maternjeg jezika.
Spomen medalju je dobila i Eržebet Dorogi iz Zrenjanina, učiteljica u penziji, koja je sa velikim ponosom prihvatila nagradu kao Banaćanka:
– U takvim trenucima, učiteljsko srce je prepuno, jer je to zapravo dostojno priznanje mom dosadašnjem radu, u mom slučaju 39 godina rada. Za mene je podučavanje i prenošenje znanja uvek predstavljalo veliki izazov. Trudila sam se da se uvek zalažem za individualizovane nastavne metode koje su pomagale detetu u procesu učenja. Za mene je bila važna aktivnost izgradnje zajednice, jer su deca dolazila iz različitih socio-kulturnih situacija, tako da su uvek morale biti predložene specifične obrazovne potrebe, a onda je metod koji smo koristili bio presudan. Karijeru sam započela 1983. godine radeći u Osnovnoj školi „Vladimir Nazor” u Zrenjaninu, gde sam nakon zatvaranja mađarskih odeljenja predavala u Mihajlovu, zatim sam postala nastavnik u Osnovnoj školi „Sonja Marinković“ u Zrenjaninu, a zatim od god. 1993. prešla sam u Mužlju, odakle sam napustila osnovnu školu „Servo Mihalj” skorim odlaskom u penziju. Priznajem da je najlepše priznanje osmeh zadovoljnog deteta! – potvrdila je Eržebet Dorogi, za koju je uvek bilo važno oživljavanje i negovanje lokalne tradicije, vodila je i zanatsku delatnost, odnosno pravila je čuhe, a istovremeno su, na njenu inicijativu, radovi školaraca mogli biti predstavljeni i na izložbama MIRK-a. U cilju popularizacije inkluzivnog obrazovanja učestvovala je u radionici UNESCO i u organizaciji Dečjeg kluba „Maštalište” u Zrenjaninu. U gradu Treco sull’Adda, u Italiji, imala je priliku da predstavi aktivnosti koje razvijaju zanatske veštine dece – izdvojićemo samo neke od njenih aktivnosti.
Edit Radatović, koja je zapravo rođena u Telečki, penzionisala se iz škole iz Debeljače. Studirala je na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu i postala nastavnik nemačkog jezika i književnosti. Godine 2021. pridružila se Osnovnoj školi „Moša Pijade” u Debeljači kao nastavnik nemačkog jezika. Redovno je pripremala učenike za razne nivoe takmičenja iz nemačkog jezika, a sa svojim učenicima redovno postizala dostojne rezultate na regionalnim takmičenjima. Tvrdi da je orijentisana na ljude, voli timski rad i uvek je rado pomogala svojim kolegama, posebno mladim početnicima, koji su joj se obraćali za savet/pomoć.
- Otilija Konja-Kovač
