Nedavno je počela tzv. školica sporta na Lehelu, ali bi možda bilo prikladnije reći: vrtić sporta, jer se treninzi drže vrlo maloj deci od 3 do 6 godina. Janoš Puškaš, koordinator Sportskog centra Lehel, rekao je da se na veliku radost svih u Mužlji ponovo dešava nešto što obećava da će biti uspešna priča.
– Iznenadilo nas je i to što i vrlo mala deca žele da igraju „fudbal“, što znači da i sa tri godine žele da trče oko starijih klinaca. Pokušali smo to nekako da rešimo i našli smo mladu majku, koja je i sama bila rukometašica ovde u Lehelu, da brine o mališanima. Razmotrili smo sve opcije kako bismo zadovoljili sve potrebe i formiran je tim od oko 20-oro dece, koji redovno dolaze da se zabave, jer je ovde više zabave. Nekad ima malo plakanja, ali svi su tu, dođu, i svi rade svoje svim srcem i dušom. Pojavljuju se i roditelji dece, bake i deke, tako da je to jako, jako lepa priča – rekao je Janoš Puškaš.
Roditelji smatraju da ako dovode stariju decu, zašto onda ne bi imali šta da rade i mališani. Lokacija i okruženje su dati, a operateri Lehela smatraju da ako je ovo područje od četiri hektara već tu, treba ga maksimalno iskoristiti.
– Odakle su roditelji sa ovom malom decom?
– Iz Mužlje i grada, ali ono što je čudno, ali nas raduje da su rekli da će doći i iz Banatskog Dvora i Torde. Zanimljivo je da je polovinu dece čine devojčice, pa će i ženski fudbal imati naslednike, a već planiramo da uvedemo omladinsku žensku selekciju i prvi tim, tako da će nam trebati sve više trenera, a uzimaćemo i brinuti o njihovom daljem usavršavanju kako bi bili zaista profesionalni i da deca mogu da učestvuju u stručnim obukama, kako bi, kada pređu, recimo u TSC, u tim našeg partnera, mogli da se pokažu u najboljem svetlu – rekao je koordinator.
Mlada majka, koja odgaja troje maloletne dece, nije niko drugi do Timea Varga, koja igra ulogu trenera u školici sporta.
– Igrala sam rukomet deset godina, tako da ne znam mnogo o fudbalu. Zato smo razgovarali sa roditeljima da onda napravimo ovakvu školicu koja obuhvata sve. Na ovaj način pokušaćemo da u treninge uključimo po jedan mali elemenat svakog sporta. Biće nešto što će podsećati na fudbal, ili rukomet, ili možda tenis. Sve ćemo u to utkati, postoji nešto što je zajedničko, svako mora da nauči, na primer, da skače, trči, kotrlja se, a onda će uslediti ono ozbiljnije – otkrila je Timea svoju ideju, jer je zapravo glavni cilj da ne koriste samo telefon ili kompjuter kod kuće, već uvesti decu u svet sporta, jer se i na ovaj način može njihova pažnja zaokupirati, samo im treba ponuditi mnogo zanimljivih mogućnosti.
– Vidim da se deci sviđa, a ja sam još srećnija jer su i oni srećni. Na kraju treninga sedimo i, kao odrasli, o svemu „razgovaramo”, pitam ih kako su se osećali, pa čak i postavljaju pitanja, uglavnom kada mogu ponovo da dođu. Dogovorimo se koliko još treba noći da spavamo do sledećeg treninga. Lep je osećaj da gde god sretnem decu, dočekaju me velikim pozdravom „Ćao, treneru Timi!“, i to mi jako godi, i veoma sam ponosna na sebe što pored troje dece i kućnih poslova uspevam da radim i ovo da ih usrećim – rekla je Timea Varga.
Među roditeljima, Edvina Kinčeš iz Banatskog Dvora je rekla da je o ovoj prilici saznala preko društvenih mreža, i odmah odlučila da će dovesti svoju šestogodišnju ćerku, kojoj se sve veoma odmah dopalo, od prvog trenutka kada se oseća dobro sa ostalom decom. Enike Babinski iz Mužlje redovno dovodi svoja dva sina na Lehel:
-Kod nas je počelo tako što su obojica prvo počeli da igraju fudbal, ali pošto je moje mlađe dete još uvek malo i nezrelo za takvu obavezu, prestali smo sa treninzima u njegovom slučaju. Međutim, kada sam videla da je formirana ova grupa, mi smo se tu ponovo upisali. Dobro je i to što skoro svi svakoga poznaju, tako da je društvo poznato, deca se osećaju dobro, vidim da se umore do kraja, a to je i jedan od ciljeva, da dobro iskoristimo višak energije – izjavila je Enike.
Pored zaista bezbrižnog trčanja, deca se igraju loptom, kotrljaju obruče, skaču, a ponekad i broje, jer postoje i zadaci koji zahtevaju nošenje određenog broja loptica. Ova sportska aktivnost, koja se sada može nazvati samo zabavom, služi razvoju dece u svim aspektima. Dobar efekat ovoga će se kasnije isplatiti – a takođe će svima doneti radost.
- Otilija Konja-Kovač
