7. novembra 2020. godine u centru Mužlje, ispred kulturnog udruženja, svečano je otkrivena bista pesnika Janoša Siverija. Ovim se ostvario stari san članova umetničke scene “Janoš Siveri”, jer su odavno planirali stvaranje skulpture, koju je dizajnirao Šandor Dudaš, vajar rođen u Topoli, ali živi u Čongradu.
Jolanka Kovač, direktorka umetničke scene “Siveri”, govorila je o pesniku, o njegovom delu, sceni i statui:
-Umetnička scena “Janoš Siveri”, koja je podigla ovu statuu, osnovana je u jesen 1992. godine kako bi se očuvao i preneo duh Siverija, okupljajući mlade ljude iz jedne od grana umetnosti, pružajući im priliku da razvijaju svoje talente i organizuju nove književne večeri i izložbe i tako uneti boju u mužljanski kulturni život. Scenu je osnovao pisac i pesnik iz Mola, Ferenc N. Cirok, a on je i takođe inicirao postavljanje statue Siverija, već godinama unazad. Nažalost, Feri Cirok nije doživeo ovaj lep dan, zauvek nas je napustio pre mesec dana.
Veoma smo zahvalni Fondaciji “Gabor Betlen” i Mađarskom nacionalnom savetu na podršci u realizaciji postavljanja statue Siverija. Posebno se zahvaljuju Jožefu Stojkou i Kristini Juhas-Terkelj na pomoći.
Skulptura je izvrsno delo Šandora Dudaša, vajara rođenog u Vojvodini, koji živi u Čongradu.
Stari san scene “Siveri” ostvario se činjenicom da je naš istoimeni pesnik sada i među nama u ovom smislu. Zamišljeno gleda prema centru sela.
Dobrodošao u Mužlju, Janči Siveri!
Povodom svečanog otvaranja statue, Jene Hajnal, predsednik Mađarskog nacionalnog saveta, održao je svečani govor:
– Pravovremenost njegovog „Proročanstva“ i emocionalni intenzitet njegovih pesama nisu se ohladili tokom godina, njegove pesme u svojoj jednostavnosti i danas imaju udarnu snagu, a katastrofa je od njegove pojedinačne kalvarije učinila ne samo iskustvo već i živog svedoka mnogih njegovih generacija. O njemu je napisao istoričar književnosti Mikola Đenđi: „Bez obzira šta mislimo o zadatku poezije, zalaganju umetnosti, bilo da nam je vrsta njegove poezije bliska ili ne, Siverijeva strasna, pobunjena glava iznenada je pokazala slavu mučenika i mislim da sve dok ljudi čitaju samo mađarsku književnost, ona će uvek biti okružena ovim sjajem.“ Stojim u ovom zračenju sada, dirnut i potresen ovde, tražeći uspomene iz prošlosti koje bi mogle da evociraju školskog druga, učenika odeljenja u ulozi pesnika, boema, strastvenog i uvek buntovnog stvaraoca, ali sve osim njegovih pesama sada su izmišljene bajke, neverovatne priče. Ali da bismo danas mogli da otvorimo statuu u njegovom rodnom selu u njegovo sećanje, to možemo potvrditi živom verom: njegova poezija još uvek ima veoma važnu stvar u ovom čudnom, bizarnom svetu.
Skupu se obratio i Aron Šutuš, predsednik Vojvođanske mađarske kulturne zajednice.
-Šta je bilo: da smo danas ispred njega. Sa rečenicama od nekoliko reči. Sa tvrdnjama koje čak i odmah povlačimo. Tražimo veru, uverenje da je ono što govorimo vredno reči i Njega, i strogosti teške prosudbe. Kost sada ne blista na koži, već se probija. Koža je već bronzana, kost je otelotvorena kao večnost. Šta jeste: da smo ispred njega. Živimo u vašem prisustvu – u tvom prisustvu. Ono što imamo pred tobom je: uzmi to, uči nas, pevajmo, pustimo redove, stihove, poeziju, pesme, jezik, sudbine! Pesma još ima posla! Kontinuirano stvaranje? Kontinuirano stvaranje!
Ištvan Tari, pisac i pesnik, ranu mladost proveo je sa Siverijem.
-Ništa nije gotovo, a mi ne znamo šta će doneti sutra, i zato smatram kontinuitet toliko važnim, što se naziva „kulturom“, glas mogu sniziti samo čitajući pesme, čitajući pesme Siverija.
Na inauguraciji skulpture nastupili su pevač Šandor Konja, Čila Molnar Labadi, Emeše Siveri i Andrea Mak, recitatori umetničke scene “Janoš Siveri”. Posle svečanog programa, Bela Čorba, kolega pesnika Siverija iz Temerina, i Endre Išpanović, predsednik umetničke scene, su postavili vence na statuu.
- Otilija Konja-Kovač
