Šta je okarakterisalo 2022. godinu?
Koliko god to više ne želimo da pominjemo, ili osećamo da je daleko iza nas, dva faktora su značajno uticala na naš život u našoj maloj zajednici – posledice posle epidemije korone, težak oporavak i rat koji je poremetio ekonomsku situaciju mnogih zemalja, koju na neki način oseća svaka porodica, i svaki građanin. I mi smo deo ovog svetskog sistema, ali osećamo da je Mužlja uspela da održi ravnotežu. Barem ovako proizilazi iz izjave predsednika Saveta Ervina Palatinuša:
– U teškoj ekonomskoj situaciji, uspeli smo da realizujemo naš godišnji plan u Mužlji, jer na ovom polju možemo da poslujemo uglavnom kao lokalna zajednica. Započeti radovi na asfaltiranju u selu biće završeni do kraja godine, a Javno preduzeće DTD je uz pomoć domaćih proizvođača učinilo prohodnim oko 2 km livadskog puta i saniralo put do lovačkog doma. I naše civilne organizacije završavaju uspešnu godinu, saradnja sa njima je bila veoma dobra, podržavali smo njihove manifestacije koliko smo mogli. Održali smo masovne, celodnevne manifestacije po kojima je Mužlja poznata, a posećuje ih sve više ljudi. Nakon pritužbi građana ulica Oslodođenje, Kun Bele i Feješ Klare, preduzeli smo i akcije u oblasti zaštite životne sredine, u slučaj su se uključile četiri različite inspekcije, ali nažalost njihove odluke nisu uvek zadovoljavale očekivanja građana. Ipak, mi smo kao lokalna zajednica dali sve od sebe i iskoristili sve zakonske mogućnosti. Inače, nastavljamo da radimo na proširenju groblja, pretvaranju starog bioskopa u dom zajednice, proširenju sportskog centra, bezbednosti saobraćaja, ali sve su to stvari koje ne možemo sami. Zato nam je potrebna dobra saradnja sa gradskom vlašću i još nekoliko organizacija, što se trudimo da održimo. Sve naše aktivnosti su usmerene na poboljšanje života sela. U nadi da su pred nama bolja vremena, sugrađanima želim prijatan Božić i uspešnu i srećnu Novu godinu! – zaključio je predsednik Saveta.
Jožef Stojko, član Gradskog veća, istakao je dve značajne i velike investicije kao uspehe godine, a zatim dodao da će građani tek kasnije videti rezultate:
– Jedna je transformacija zgrade bioskopa u Dom zajednice, jer smo ove godine završili svu projektnu dokumentaciju neophodnu za radove, čije je troškove podržao Mađarski nacionalni savet sa 780.000 dinara. Zahvaljujući tome uspeli smo da dobijemo i arhitektonsku dozvolu, čiju je cenu, kao i troškove potrebnih naknada, snosila opština Zrenjanin. Sada smo došli do toga da bi mogla da bude raspisana javna nabavka za izbor izvođača i radovi mogu da počnu, ali u ovom trenutku ne znamo kada će to biti. Jer ni svetska ekonomska kriza izazvana ukrajinsko-ruskim ratom ne može da nam promakne, zbog koje subvencije iz Matične zemlje neće stizati po ranije planiranim rokovima. Tako je neizvesna i sudbina iznosa planiranog za Dom zajednice u Mužlji. Naš drugi projekat je u toku, a to je legalizacija Sportskog centra Lehel, u okviru kojeg planiramo legalizaciju fudbalskog terena, rukometnog terena i zgrade na placu. Za ovu namenu od MNS-a smo dobili pomoć od 420.000 dinara, koji ćemo iskoristiti za izradu plana i plaćanje naknada. Sve ovo je takođe neophodno kako bismo mogli da nastavimo da apliciramo za njihovu sanaciju i dalji razvoj.
Pored navedene podrške, Mesna zajednica Mužlja bila je uspešna na nekoliko konkursa – naglasio je Jožef Stojko:
– Uspeli smo da dobijemo ukupno 6.250.000 dinara na raznim konkursima, svih vojvođanskih i pokrajinskih sekretarijata, Mađarskog nacionalnog saveta, fondacije Betlen Gabor i grada Zrenjanina. Još jednom se zahvaljujemo na podršci. Zahvaljujući ovim konkursima, uspeli smo da renoviramo toalete u zgradi škole koja se nalazi u ulici Servo Mihalj, a takođe smo bili u mogućnosti da realizujemo i različite manifestacije: 10. Festival čvaraka, 39. Takmičenje u žetvi, 20. Susret motociklista, Pastirki dan, koji je ove godine postao punoletan, 17. Mužljanska svadba, čuveni Mužljinski buč i mnoge druge manifestacije. Organizacija ovih događaja nam je veoma važna, jer kroz njih negujemo svoj maternji jezik, našu kulturu i čuvamo svoju veru, nacionalnost, lokalne običaje i tradiciju.
Ono što je još obeležilo ovu godinu jesu brojni izbori na kojima su građani imali priliku da učestvuju. Prvi je bio referendum o ustavnim amandmanima u januaru, a potom mađarski parlamentarni izbori sa referendumom u martu. Usledili su srpski parlamentarni i republički predsednički izbori 6. aprila. Zatim smo završili sa izborima za nacionalne savete održanim 13. novembra. Ali i mi smo učestvovali u Popisu u oktobru. Tako smo ove godine mogli da izađemo na izbore ukupno 5 puta. Ovim putem želim da se zahvalim građanima na razumevanju i izlasku na izbore i želim vam mnogo lepih i uspešnih događaja provedenih u zdravlju i u sledećoj godini!
- Aranka Molnar
