Bosko Sveti Janoš rodio se u torinskoj eparhiji, blizu grada Castelnuovo, 16. avgusta 1815. godine. U mladosti je imao težak život. Nakon što su ga posvetili za sveštenika, svu svoju snagu je posvetio vaspitanju mladih.
Oformio je društvo pomoći hrišćanskih devojaka „Saleski Sveti Ferenc“, odnosno „Maria“. U ovakvim društvima je učio mlade struci-zanatu i hrišćanskom načinu života. U poslednjim godinama svoga života se mnogo patio. Sve vreme su ga bolela leđa, oči i glava, koje je pratilo i hronično nespavanje. Svoj produktivan život, u kome je tako malo vremena ostavio neiskorišćeno, i tako puno dobrog činio deci, je završio na zemlji 31. januara 1888. godine.
XI Pius Papa je ovako govorio o njemu nakon što su ga proglasili za sveca 1930. godine: „U njegovom životu su bile prirodne natprirodne stvari, i što je drugima bilo nesvakidašnje, kod njega je to bilo uobičajeno.“Njegova čuda su nebrojena, čitao je u dušama svojih poverenika, kao u jednoj knjizi, video je budućnost, i takva jedna neverovatna ljubav i radost je zračila iz njega, da deca sa ulice nisu samo njegove zahteve ispunjavala, nego su se trudili da nađu i ispune i njegove želje samo da bi mu udovoljili.
31. januara 2020. godine smo obeležavali prisećanje na dan smrti Boska Svetog Janoša.
Misa je počinjala u 11,00 časova, koju je održavao sveštenik Pašćik Robert, generalni guverner i bečkerečki župan sa prisutnim drugovima-popovima. U svetom govoru se pričalo o Don Bosku, o vaspitaču mladih. Ispričao je kada je Janoš posetio mlade koji su bili u zatvoru, kako se sprijateljio sa njima, kako je krenuo prvi oratorium.
Na svečasnosti su bili prisutni lokalni vernici, đaci Emmaus kolegijuma, đaci Osnovne škole Servo Mihalj zajedno sa svojim profesorima i direktorom.
Tot Imre Daniel
Slike: Konja-Kovač Otilia
