Tu se pojavila potreba da se nađe novo rešenje u tom cilju da ne bude ispada u daljem školovanju mađarskih đaka koji žive na selu. Devedesetih godina prošlog veka između tadašnjeg mužljanskog rukovodstva i poglavara crkve se rodio jedan dogovor i kao rezultat toga se rodila ideja da se izgradi jedan dom za učenike za dečake u Mužlji. Pošto je u vreme Slobodana Miloševića samo imovina crkve bila sigurna od konfiskacije, teritorija koji se manje „dira”, tako se rodila odluka da se dom za učenike izgradi na teritoriji crkve. U domu za učenike su obe interesne strane videle mogućnost za mađarske đake, koji ne žive u gradu, da nastave svoje srednjoškolsko školovanje u zrenjaninskim školama na mađarskom jeziku. Tada je već postojao i radio ženski dom za učenice u zrenjaninu pod rukovodstvom sestre Gizele. Oni koji su hteli da učine nešto u interesu mađarskih đaka, od strane crkve, su bili pop Stanko Tratnjek, poreklom Slovenac, i otac Stojan Kalapiš, poreklom iz Bugarske. Direktor „Fondacija časne sestre”, paroh Čete, je u više navrata bio na licu mesta, i upoznao se sa činjenicama i raznim problemima, i kao rezultat toga stigla je pomoć fonda. Saleski odred je isto pružio značajnu materijalnu  podršku za izgradnju muškog doma za učenike koji bi odgovarao kriterijumima XXI veka. Radovi oko izgradje doma za učenike su trajali oko dve godine, od 2000. do 2002. godine. Biskup Banskog okruga msgr. Laslo Hužvar je takođe podržavao izgradnju, i dao je svoj blagoslov, moleći se prema Gospodu.

   U domu za učenike ima mogućnosti da stanuje 79 dečaka, tokom cele nedelje, i da na taj način nastave svoje srednjoškolsko obrazovanje u zrenjaninskim školama u postojećim mađarskim odeljenjima. Na ovaj način su dati uslovi za otvaranje razreda na mađarskom jeziku, jer ima dovoljno đaka, zahvaljuljući muškom i ženskom dom za učenike. Među onima koji su u domu za učenike, godišnje ima oko 10-12 završnih đaka, što znači, da najmanje toliko đaka prvaka srednjih škola može prihvatiti dom za učenike na godišnjem nivou. Više vaspitača vodi računa o učenju đaka u domu i o programima koje imaju u slobodno vreme. Do 2008. godine se izgradio i ograđen, osvetljen sportski teren, dom za učenike ima dobro opremljenu biblioteku koja sadržava više od hiljadu knjiga, poseduje kapelu, informatičku učionicu, sobu za učenje, soba za druženje, soba za gledanje TV-a, fiskulturnu salu, konstantan internet i mogućnost korišćenja telefona. Kuhinja je odlično opremljena, trpezarija odiše prijatnom atmosferom, trokrevetnim sobama pripada po jedno kupatilo, a zimi centralno grejanje obezbeđuje prijatnu temperaturu potrebnu za učenje.

   U domu za učenike za vreme prolećnog, letnjeg i zimskog raspusta za omladinu organizuje se razni kursevi, druženja, sastajanja, duhovne vežbe. Rukovodioci doma za učenike veliku pažnju posvećuju vaspitanju dece i što boljim postignutim rezultatima u školi, oni su pod konstantnom prismotrom, pomaže im se u rešavanju raznih problema, prepreka i otvoreni su za svaki dogovor.

   Vođenje doma za učenike i usmeravanje života đaka u domu za učenike  je povereno župniku Stojanu Kalapišu, njega prihvataju mladi, ima ugled među njima, jer u svakom pogledu i u svako vreme pomaže mladima, bez obzira na situaciju i na vreme. Pored obaveza koje ima vezano za crkvu i bogosluženje, ostalo vreme provodi u domu za učenike, još od 2002. godine od kad dom postoji.

   Žolt Gerdof  koji je rođen 1979. godine i Ferenc Gabona koji je rođen 1973. godine su desna ruka župnika Stojana. Oni su operativni radnici, drže sve u domu za učenikeu, prate život učenika iz sata u sat, svaki dan isplaniraju, organizuju i proprate.