Putem pomoći stručnih lica iz sela i duhovnog podstreka pedagoga lokalne škole, ovo udruženje je obogaćeno sa više stručnih grupa. Pedesetih godina prošlog veka pored sekcije glumaca je funkcionisalo i više sekcija: bilijar, šah, univerzitetska i bibliotekarska sekcija za razonodu i muziku. Za to vreme je vezano i formiranje folklora. Svako je radio sa velikim ushićenjem, vežbali su redovno i trudili su se da uvećaju broj svojih članova, usresredili su se na razna takmičenja i priredbe.  

   Prihod od raznih organizovanih priredbi, takmičenja i balova je uložen u poboljšanje rada i uslova u kojima su radili. Tokom šezdesetih godina su u selu uveli tzv. samodoprinos, koji se prosleđivao na račun Saveta Mesne zajednice, i čiji je jedan deo uložen u obrazovni život zajednice. U okviru plana za razvoj 1963. godine su izgradili letnju binu, sa pokrivenim mestima za sedenje i baštom.      

   1965. godine su srušili zgradu Kulturnog udruženja, i nakon godinu dana na istom mestu su izidali na površini od 400m2 zgradu sa velikom salom, binom, pomoćnim prostorijama, garderoberima. 1979. godine ispred sale Kulturnog udruženja dozidali su još jedan bife, a na spratu zgrade su formirali biblioteku, dve kancelarije i jednu pomoćnu prostoriju.

   1966. godine u okviru Kulturnog udruženja, a pod rukovodstvom Mihalja Silašija je oformljena citeraška sekcija, koja od tada funkcioniše u kulturnom životu sela, i ne smo u Mužlji, već i širom Vojvodine predstavlja našu zajednicu. 1981. godine pod rukovodstvom Valerije Guljaš je oformljen ženski hor, koji se uskoro proširio i sa članovima muškog pola, te se pretvorio u mešoviti hor.

   Oko 2003. godine i godina koje su ih pratile, intenzivno se radilo na okupljanju novih članova, pogotovo dece, te zahvaljuljući tome nove sekcije su se stvorile, kao što su mažuretkinje, sekcija pričaoca bajki, ženski hor „Margareta”, „Aproka” hor, citeraški muzički orkestar koji se sastoji od dece (Pöngető). Godine koje su usledile su bile veoma produktivne – 14 sekcija je funkcionisalo u Kulturnom udruženju .

   Umetničko društvo svoju radinost ne ostvaruje samo u lokalu, već i na nivou cele Vojvodine ima aktivnu ulogu u kulturnom životu, i gaji izuzetnu saradnju sa Kulturno umetničkim društvom „Budai Šandor” iz  Šandorfalve. Ovoj lepoj saradnji možemo zahvaliti i to da je juna 2010. godine postavljena i bista pisca Petefi Šandora, u parku ispred zgrade Kulturno umetničkog društva.

   Kulturno umetničko društvo se može pohvaliti i time da je četiri puta bila domaćin istaknutom muzičkom festivalu „Durindo” (1977, 1987, 1997 i 2014. godine), dva puta festivalu u narodnom plesu zvanog „Đenđešbokreta”, kao i dva puta domaćin okupljanja Vojvođanskih amaterskih glumaca (1999. i 2009. godine)

   Za sve sekcije koje su u sklopu Kulturno umetničkog društva Mužlja, možemo sa ponosom reći da nas predstavljalju u pravom i najlepšem svetlu gde god se pojavili. Sa svih takmičenja su se vraćali sa bezbroj nagrada, od kojih bi posebno istakli priznanje „Ex Libris” (2006.), „Veliku nagradu” (2012) koje su osvojili na takmičenju u narodnoj muzici pod imenom „Vaš Lajoš”, koje je organizovanu u Karpatskoj visoravni, nagradu „Bodor Aniko” (2013.), zlatnu medalju Republike Srbije zbog istaknutih rezultata postignutih na polju kulture (2016.), citeraš solista Jožef Lele je dobio priznanje „Majstor Narodnog umeća” (2018.). Po poslednjem popisu koje je bilo 2010. godine,  Kulturno umetničko društvo je i zvanično promenilo svoje ime u Mužljansko mađarsko Kulturno društvo „Petefi Šandor”.