Zaista, ima i toga! I to u Mužlji, u Domu milosrđa Sveta Eržebet, gde se okupljanja održavaju sredom, a za usamljene, starije ljude taj dan predstavlja praznik – nedelju, jer tada mogu da se sretnu, razgovaraju, zajedno pevaju i mole.
Sestra Gizela, koja void ovo, istakla je da se svakog puta organizuju tako da svako ko želi može da dođe:
– Ima mnogo onih koji su potpuno sami, njihove porodice žive u inostranstvu, i iako možda materijalno ne oskudevaju, imaju veliku potrebu da budu među ljudima, da ispričaju svoje brige i probleme, da sa nekim porazgovaraju, da sednu zajedno i razmene nekoliko reči, da se raduju jedni drugima. Cilj ovih sastanaka je da se ovde osećaju što prijatnije, da osete da imaju drugi dom, mesto kome pripadaju i gde se mogu obratiti ako imaju neku nevolju, jer ovde pomažemo jedni drugima. Šta to njima znači? Smatram da im znači kao druga domovina. Vidim to na njima kada dođu – tada su srećni, puni priča, puni svega. Govore o onome što su doživeli i možda dobiju malo snage za narednu sedmicu, snage da lakše podnesu životna iskušenja. A ako imaju problema, mi stojimo uz njih. Moramo se međusobno negovati, pomagati i voleti – zaključila je upravnica.
Rozalija Boldižar, jedna od volonterki, svake srede je prisutna i vredno radi u kuhinji, gde zajedno sa ostalima priprema doručak za one koji dolaze.
– Za mene je ovo svojevrsna služba ljubavi koju obavljam sa zahvalnim srcem. Radim to jer vidim da postoji potreba da se stariji ljudi usluže i da se to radi od srca. Uvek razmišljamo o tome da, ako dođe neko novi, obradujemo ga nečim zanimljivim. Radim to jer mi je i lično lepo osećanje što mogu nekome da pomognem.
Ilona Kapuši već dugi niz godina kao pomoćnica i doprinosi radu. Kako kaže, svake srede dolazi sa mnogo ljubavi.
– Stariji ljudi u selu su veoma upućeni na ovakvu pomoć i naše iskustvo pokazuje da je Dom ljubavi izuzetno potreban. Ponekad dođe i 25–35 starijih osoba. Nažalost, većina njihove dece živi u inostranstvu. Dok su supružnici zajedno, lakše je, ali kada neko ostane sam, mnogi upravo ovde mogu da osete ljubav i toplinu doma, koja im kod kuće često nedostaje. Mi smo ovde za njih sa puno ljubavi, čitamo im pesme, pričamo priče. Deca se ne mogu zameniti, ali mi svojom pažnjom, lepom rečju, slušanjem i brigom o njihovim problemima nastojimo da im barem malo pomognemo – rekla je Ilona Kapuši.
Himna Doma čuje se pri svakom okupljanju. Pesmu „Volimo se, deco” svi pevaju od srca. Istina, ponekad reč „deco” zamene sa „starcima”, naglašavajući svoje godine. Ali, poznaje li ljubav godine?
- Otilija Konja Kovač
